Dopodne na Badnjak se išlo u susedovu lozu ukrast bor. Isto tak je i un išal u tvoju pa ste bili poramnati. Za to vrime su ženske doma čistile hižu i pekle poviticu, makovnjaču, orihnjaču, delale široke rizance. Popodne se je taj bor kitil, a prije tega obrizaval sa žagum. Tam nekada, još prije čuda let, ni se kitil bor nego kakva borovica. Glavno da je zeleno. Isto tak se to negdar kitilo s horiji, lišnjaki i kakvi papirići, a ne sa stakleni kuglic. Nu dobro – narod se s godina malo, rekli bi, s novci popravil.
Navečer kad je noć opala, ded je donesal Božić u hižu, svitla su se utrnila i si ste skup klečeć izmolili kršćanske molitve. Čestitali ste si Božić jer sad je un skup s mladim letum u hižu i došal. Pjevale su se božićne pjesme, na stol se metnil okrugli kruh libnjak podiljen s križum na četri godišnja doba, sveta zapaljena svića, šenica ka se posijala na svetu Luciju, česan za zdravlje, malo simena šenice za rodno leto i sto kun (il valuta ke god države ka je tad već bila) da baš ne budete sirotinja. Pri nekoj je družini to bilo ovak, pri nekoj onak, saki je imal nekaj svojega, al red se moral znat.
Večerali su se široki rizanci s pažuljum i malo črljene paprike, med, povitica od sira i gemišt. Bakalar pri nami ni rasal. Rizanci i pažulj nisu baš imali okus, al takav je bil običaj i na Badnjak je to moralo bit tak, ćeš nećeš. U na još starija vrimena ded je pod stol metnil slamu na koj su se dica tukla.
Kretalo se unda si iz sela skup pišice čez lozu na polnoćku, oboružani s pletenkum direktora i par deci rakije ku je još pradedovega strica pašanac pekal kad se iz Prvega rata domom vrnil. Kad je na kraju maše orguljaš zaoril: “Narodil nam se kralj nebeski…”, se dlake su ti se nakostrešile od ponosa. I suzu si pustil, pri srcu ti je bilo baš toplo i lipo.
Potlje se išlo nekemu doma Božić čestitat i kaj više mu vratine i sarme pojst (u novije vrime i francuske salate). Dok si doma došal tri su te bisna cucka ugrizla i sastal si tri coprnjice i dvi ženske u belem kaj na križanji samo mučiju. Malo ti ni bilo sejedno, al ipak je Božić pa te ni triba bit strah. Ve noći si svoj na svom.
Za to vrime su stare babe doma bdile nad ognjum va nem starem belem šporedu i nad svićum jer i oganj i svića moraju dočekat jutra. Drukče ni smilo bit, jer to tak mora bit. Kem se ni išlo na polnoćku, taj se kartal, divanil, pjeval, čekal čestitare, falil se kak mu je šenica narasla. Mada, ki je do sebe držal, taj je na polnoćku i išal.
Ak si baš bil malo dite, na televiziji ka je stalno treperila koda će se raspast, do jutra si gledil sakakve filme o Bibliji (al to već za ve države), nega Ben Hura, o Rimljanim i starim narodim, a u novije vrime i nega malega kaj ga otac i mati saki Božić doma zaboraviju. Neki je pak čital romane i sa Zagorum i Texum putoval po Divljem zapadu. Kak je ki til. Za to vrime iz lampic na boru su stalno skakale žeravke i pravo je čudo da se niš nigdar ni zapalilo. Hiža je dišala po smolovini koda si u Gorskem kotaru.
Ak si bil na polnoćki, drugi dan si bil malo umoran, al si bil sretan i vesel. I Bog ti je se grihe oprostil kaj si ji tu noć napravil, ak si kega napravil – jer ipak si slavil njegov rođendan. Za poklon si dobil jenu lipu črljenu jabuku ili velku naranču, to se zvalo božićnica – i to je od darov bilo to. E da, i strogo se pazilo da prvi čestitar u hiži bude jako, zdravo i pošteno muško. Jedan je doktor pisal o tem kak su negdi davno u Pauriji, još prije Drugega rata, radi tega bika u hižu zatiravali.
I sad, zač ne bi opet tak bilo. Dobro, ni ti triba danas bika zatiravat va tu lipu novu hižu pa da ti potepe švicarski laminat za kega si dal pet plać. Niki više bika ni nima, mada bi ji se po Karlovcu dalo skupit, ovi kaj na dvi noge hodiju – al kaj ne bi bilo lipo da se dica malo na slami igraju, da dobiju ku jabuku da budu zdravija, a ne da si oči s tableti kvariju. Kaj ne bi bilo lipo da se neke stvari obnoviju? Kaj se baš se triba zaboravit, i vaj naš lipi brajski i paurski divan?
Danijel Mataković
Stavovi izneseni u članku su osobni stavovi autora te ne odražavaju nužno stavove ili mišljenja redakcije portala ili neke treće spomenute strane.